Samotnjak

Dobrodošli na moj blog

08.11.2015.

Bodleian Library

08.11.1602. osnovana je u sadasnjem kontekstu  Bodleian Library u  Oxfordu.  Zna se da  je prva biblioteka  u Oxfordu postojala  jos   u XIV vijeku. Osnovao ju je Thomas Cobham, biskup Worcestera. Ova mala zbirka  knjiga  smjestena je  iznad sjeverne strane Univerziteta Crkva St Mary Bogorodice na High Streetu.
Zbirka knjiga bila je u stalnom rastu. Kada je izmedju 1.435 i 1.437. godine Humphrey, vojvoda od Gloucestera (brat Henry V), donirao veliku zbirku rukopisa, prostor je bio nedovoljan. Bio je potreban   veci objekat.
Prostor  iznad Divinity School, zavrsen je 1488. bio je poznat kao  Duke Humfreyeva biblioteka.
Krajem XVI vijeka prodata je. U zbirci su ostale samo  3 originalne knjige  Duke Humfreyeve zbirke.   Tek 1598, biblioteka je pocala ponovo sa radom  kada je Thomas Bodley (bivsi suradnik Merton College) ponudio podrsku  razvoju biblioteke.  Duke Humfrey biblioteka je opremljena, a  Bodley donirai veci broj  svojih knjiga. Biblioteka je formalno ponovo otvorena 8. 11. 1602 pod nazivom Bodleian Library

Samotnjak
<< 11/2015 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930


MOJI LINKOVI

Za moju dušu
Tajna

Spustila sam oči i zaplakala u sebi, tamo gde niko suze ne vidi
I zadnji nevidljivi put uzela te na svoje srce i zagrlila te kao što se san grli.
Pružila sam ti u sebi uvek sputavane ruke i nevidljivo za druge spustila ih natvoja ramena.
A ti si s bolom slušaonasmejane reči što sam ih kao šarene lopte bacala u gomilu da je zaboravim

Opomena


Čuj reći ću ti svoju tajnu
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira .

Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti
da tonem u zvuke
pa ću ruke
svakom pružiti .

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
Ili mogu kom reći u tome
trenutku čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O ne ostavljaj me nikad samu
dok neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
sve moje suze teku
Kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko raći mi ne sme.

Učiniće mi se negde kroz tamo
neko peva i gorskim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O ne ostavljaj me nikad samu.
nikad samu kad neko svira

Strepnja

Ne nemoj mi prići! hoću izdaleka
da volim i Želim tvoja oka dva
Jer sreća je lepa samo dok se čeka
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja , čekanje i stra .
sve je mnogo lepše samo dok se traži
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne nemoj mi prići! Našto to i ćemu?
Izdaleka samo sve ko zvijezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu
Ne nek mi ne priđu oka tvoja dva.

Čeznem da ti kažem

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.
Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.
Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.



MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
138609

Powered by Blogger.ba